malatya escort tŘrk porno mersin escort elazig escort erzurum escort sivas escort porno izle porno izle malatya escort mersin escort elazığ escort

O zgradi muzeja

Nakon privatizacije Minerve i razmene zgrade u kojoj je bila sme┼ítena nekada ugledna suboti─Źka ┼ítamparija za poslovni prostor u centru grada, Skup┼ítina op┼ítine Subotica, ina─Źe osniva─Ź Gradskog muzeja u Subotici, obezbedila je novu lokaciju za ovu kulturnu instituciju. Nakon porodi─Źne palate arhitekte Franca Rajhla (1948ÔÇô1968) i Gradske ku─çe, najamna ku─ça Mik┼íe Demetera (D├Âm├Ât├Âr), posta─çe tre─ça ku─ça za nekoliko desetina hiljada predmeta o pro┼ílosti grada, kao i za zaposlene u Muzeju. U 108. godini od izgradnje ove ku─çe muzealci postaju ┼íesti stanari ovog zna─Źajnog secesijskog zdanja na mapi nekada┼ínje gra─Ĺanske Subotice. U danima kada su otpo─Źeli radovi na rekonstrukciji zgrade za potrebe Muzeja, malom izlo┼żbom Ku─ça koja pamti na bilbordima ispred zgrade i ovim skromnim izdanjem po─Źetkom septembra 2007. godine se prise─çamo dosada┼ínjih vlasnika, posebno onih koji su ostavili dubok trag na polju duhovnosti, stvarala┼ítva i intelektualnog pregnu─ça. Namera je svih muzealaca da u narednim godinama (decenijama) jo┼í vi┼íe nazna─Źe upravo ovu dimenziju iz pro┼ílosti ovog objekta.

Pedijatar Mik┼ía Demeter (D├Âm├Ât├Âr, 1868ÔÇô1944) je studije medicine okon─Źao 1894. godine u Budimpe┼íti, a iste godine obreo se u Subotici. Uz rad u vlastitoj ordinaciji bio je i lekar jednog osiguravaju─çeg dru┼ítava. Prvi je u gradu primenio serum u le─Źenju difterije, ali se posvetio i vrlo aktuelnom le─Źenju trahoma. Uz ovo bavio se i rendgenolo┼íkom dijagnostikom. Demeter je 1895. godine preveo i objavio knjigu profesora univerziteta u Haleu, Emila Beringa Novi serum protiv difterije, da bi naredne godine u suboti─Źkoj ┼ítampariji Fi┼íera i Krausa ┼ítampao vlastitu knji┼żicu O serumima. U Budimpe┼íti je 1904. godine, na sastanku Ma─Ĺarske akademije nauka, podneo referat o operativnom le─Źenju trahome. Pored osnovnog zanimanja, aktivno je u─Źestvovao u preduzetni─Źkim projektima u gradu. U fabrici soda vode Favorit bio je zamenik direktora u periodu 1906ÔÇô1916. godine, nekoliko godina je bio ─Źlan upravnog odbora Industrije mermera i kamenoreza─Źkog d. d. i jedan od osniva─Źa Trgova─Źke i zanatlijske zadruge za samopomo─ç, osnovane 1909. godine. Njegovu li─Źnost i ┼íirok spektar interesovanja dodatno osvetljava ─Źinjenica da se prvog julskog dana 1906. godine pojavio prvi (verovatno i jedini) broj P─Źelarskih novina Ju┼żne Ugarske. Kao odgovorni urednik tog kratkotrajnog poduhvata bio je potpisan dr Demeter. Ven─Źanje sa Jolanom (1876ÔÇô), k─çerkom lekara Jo┼żefa Klajna, obavljeno u jesen 1899. godine, utrlo je stabilnost u njegov dalji ┼żivot. Kao miraz Jolana je u bra─Źnu zajednicu donela trosobnu ku─çu u Petefijevoj (Pet┼Ĺfi) 63. U njoj su ┼żiveli sve do 1906. godine kada je po projektima budimpe┼ítanskih arhitekata Jo┼żefa (1877ÔÇô1947) i Lasla ( ÔÇô ) Vagoa podignuta secesijska jednospratna najamna ku─ça.

U prizemlju, desno od suvog ulaza u ku─çu, nalazile su se dve prodavnice, a iza njih ┼ítamparija, o─Źigledno tada┼ínja Demeterova preokupacija u preduzetni┼ítvu. Levo od ulaza bio je rasko┼ían petosobni stan vlasnika i ordinacija, a na spratu jo┼í dva sli─Źna stana za izdavanje. Svi su imali savremenu unutra┼ínju organizaciju prostora. Reprezentativne prostorije bile su najva┼żniji deo stana, ali je svaki ─Źlan porodice imao i zaseban prostor, ─Źiju intimnost nisu ometali drugi ─Źlanovi. Prostorije u stanovima nizale su se polukru┼żno oko centralne prostorije, hola. Spava─ça soba, salon, trpezarija i mu┼íka soba gledale su na ulicu, dok se uz zid susedove ku─çe nalazilo kupatilo i zaseban WC, a prema dvori┼ítu su bile sme┼ítene de─Źja soba i hol. Kuhinja i soba za poslugu nalazila se u isturenom dvori┼ínom krilu ku─çe .

Ovakva unutra┼ínja organizacija omogu─çavala je nesmetanu komunikaciju u prostorijama preko centralnog hola i predsoblja. Gosti su iz predsoblja mogli direktno u─çi u trpezariju i salon, doma─çica je u spava─çu sobu mogla u─çi kroz kupatilo, a de─Źja soba je potpuno bila izdvojena. Iako su sobe bile prolazne, u svaku se pojedina─Źno moglo u─çi iz predsoblja ili hola, te je u ovoj najamnoj ku─çi bila ostvarena mogu─çnost zasebnog kori┼í─çenja soba.

Prilikom projektovanja Demeterove ku─çe, bra─çu Vago je inspirisala arhitektura secesije iz Darm┼ítata i Be─Źa. I na ovoj zgradi se nalazi ptica, neizbe┼żni dekorativni detalj na svakoj zgradi bra─çe Vago. Najizrazitiji je na ogradi od kovanog gvo┼ż─Ĺa koja ukra┼íava terase zaobljenih uglova gde su dve ptice okrenute jedna drugoj. Zaobljeni erkeri sa medaljonima ptica u podno┼żju, motivi srca, dekorativni detalji koji podse─çaju na zrnca perli na fasadi upotpunjuju ovu izuzetnu, asimetri─Źno komponovanu gra─Ĺevinu na prekretnici XIX i XX veka. Ku─ça Mik┼íe Demetera izuzetan je spoj funkcionalnog i umetni─Źki oblikovanog prostora.

Kraj suboti─Źke epizode u ┼żivotu dr Demetera vezan je za neobi─Źno u─Źe┼í─çe na konkursu za glavnog lekara u Staroj Kanji┼żi. Da bi konkurs imao puni legitimitet, op┼ítinski lekar dr Kuti, ube─Ĺen da ─çe on biti izabran na mesto dr ─Éule Roksera, zamolio je dvojicu kolega da, reda radi, konkuri┼íu i oni. Dr Demeter je to, o─Źigledno, shvatio ozbiljno i, na zaprepa┼í─çenje dr Kutija, obezbedio sebi izvesnost dr┼żavne funkcije. To je, ujedno, zna─Źilo i njegov odlazak iz Subotice 1914. godine. Me─Ĺutim, on tada ve─ç nije bio vlasnik ku─çe.

Osta─çe nerazja┼ínjeno za┼íto je samo nakon ─Źetiri godine dr Demeter prodao svoju novu ku─çu. U zemlji┼ínim knjigama je sredinom 1910. godine zabele┼żeno da je vlasnik ku─çe postao Suboti─Źki trgova─Źki i kreditni zavod kao zadruga. Tako ─çe i ostati do kraja februara 1923. godine, kada je na osnovu kupoprodajnog ugovora i ispla─çenih 375.000 dinara, ova nekretnina prodata i uknji┼żena kao vlasni┼ítvo Trgova─Źko-prometnog d.d. za Vojvodinu.

Iako su svoje puteve zapo─Źele samostalno, ┼ítamparija Minerva i Bacsmegyei NapIo, verovatno najzna─Źajnija suboti─Źka novina uop┼íte, povezuju se u jednom momentu sa li─Źno┼í─çu Ferenca Fenjve┼ía. Bard suboti─Źkog novinarstva ro─Ĺen je 1885. godine u Na─Ĺsentmiklo┼íu. Sa porodicom se 1894. godine doselio u Suboticu. Tu, u gimnaziji, ─Źetrnaestogodi┼ínji Fenjve┼í imao je prvo iskustvo u novinarstvu, kada je uredio list gimnazijalaca El┼Ĺre (Napred) u kome su svoje priloge imali De┼że (Dezs┼Ĺ) Kostolanji, Artur Munk, I┼ítvan Sabo Batan─Ź i Geza ─îat. Od 1903. godine je bio u ma─Ĺarskoj prestonici, na studijama prava, ali i tu nije mogao bez novinarskog posla (Budapesti Napl├│).

U Subotici je od 1903. godine po─Źeo sa izla┼żenjem politi─Źki dnevni list B├ícsmegyei NapI├│. Prve godine su protekle u tra┼żenju stava, promenama novinara i urednika, a sve kao posledica ─Źinjenice da su vlasnici bih politi─Źari i preduzetnici, ljudi bez dodira sa novinarskim poslom. Verovatno i zato, po─Źetkom 1907. godine list je prestao sa izla┼żenjem. Nakon pauze du┼że od godinu dana, Erne (Ern┼Ĺ) Fi┼íer, u ime ┼ítamparije Hungarija, tada┼ínjeg vlasnika lista, obavestio je pismom gradona─Źelnika Karolja Biroa da ─çe od 22.6.1908. godine glavni i odgovorni urednik B├ícsmegyei Napl├│-a biti Ferenc Fenjve┼í. U pore─Ĺenju sa dana┼ínjim stanjem novinarstva u gradu name─çu se dva interesantna zaklju─Źka: 1. da su po─Źetkom 20. veka u gradu izlazili dnevni listovi, kojih danas, na po─Źetku 21. veka nema; 2. da je urednik najuglednijeg lista u gradu postao osoba stara (mlada) samo 23 godine, ┼íto je danas, tako─Ĺe, nezamislivo.

Iako u redakciji nije vladalo politi─Źko jednoumlje, list je ─Źvrsto zauzeo demokratski politi─Źki kurs, zastupao ideje socijalne pravde i tolerancije i od njih nije odstupao. Vrlo brzo je do┼íao u sukob sa zagovornicima kr┼í─çanskog socijalizma, branio je prava manjinskih zajednica protiv narastaju─çeg ve─çinskog (ma─Ĺarskog) nacionalizma, zastupao interese ni┼żih dru┼ítvenih slojeva… U nedostatku argumenata potkrepljenih ─Źinjenicama, za mnoge novinare i politi─Źke protivnike Ferenc Fenjve┼íi i njegove kolege odjednom su postali jevrejska deca. I pored toga, u dnevno novinarstvo oni su uveli kategoriju aktuelnosti (dnevni izve┼ítaji iz policije i suda), literarni podlistak za Bo┼żi─ç, tokom Prvog svetskog rata list je anga┼żovao specijalne izve┼íta─Źe, a od kraja maja 1915. godine po─Źeo je sa izla┼żenjem dva broja dnevno (u 6 i 17 ─Źasova). U to vreme i sam Fenjve┼í je oti┼íao na front, ali ne sa novinarskim zadatkom nego u honvedskoj uniformi. Doti─Źne ─çe se re┼íiti tek 1918. godine.

Nakon Prvog svetskog rata, u Kraljevini SHS, list je nekoliko puta bio primoran da prestane sa radom, a rigidna cenzura ─Źesto je ve─çi deo stranica B├ícsmegyei Nap1├│-a ostavljala praznim. Sve to nije obeshrabrilo Ferenca Fenjve┼ía da odustane, nego je istrajao i uspeo da tira┼ż lista sa 1500ÔÇô2000 primeraka u vreme kada je postajao urednik, podigne na 18000 u me─Ĺuratnom periodu i tako postane urednik najboljih jugoslovenskih novina na ma─Ĺarskom jeziku pre Drugog svetskog rata.

Paralelno sa podizanjem profesionainog nivoa novinarskog rada u B├ícsmegyei Napl├│-u,’ Fenjve┼í je radio na ekonomskoj stabilizaciji lista. Od 1910. godine je postao jedini vlasnik, da bi od sredine 1913. godine njegov brat Lajo┼í Fenjve┼í postao suvlasnik lista. Krajem septembra 1914. godine Ferenc je sa Aladarom Hirtom postao suvlasnik ┼ítamparije Fenjve┼í i drug, a u junu 1915. godine list i ┼ítamparija su spojeni u novoformirano deoni─Źarsko dru┼ítvo sa osniva─Źkim kapitalom od 35.000 kruna.

Prvog junskog dana 1925. godine sklopljen je kupoprodajni ugovor, vredan ravno milion dinara, na osnovu koga je Minerva ┼ítamparija i nakladni┼ítvo d.d. kupila nekada┼ínju ku─çu Mik┼íe Demetera, tada u vlasni┼ítvu Trgova─Źko-prometnog d.d. za Vojvodinu. Ku─ça na Trgu Zmaj Jove 3 postala je oslonac deoni─Źarskog dru┼ítva, ali i mesto stanovanja za porodice bra─çe Fenjve┼í. ─îinjenica da su u prostranoj ku─çi ┼żiveli Ferenc Fenjve┼í, njegova supruga Er┼żebet r. Baruh sa decom, kao i Lajo┼í Fenjve┼í, njegova supruga, ina─Źe akademska grafi─Źarka, Klara r. Gereb i njihova deca, izgleda da je odlu─Źuju─çe uticala da 30.11.1932. godine, na temelju kupoprodajnog ugovora vrednog 800.000 dinara, Er┼żebet Fenjve┼í r. Baruh bude u zemlji┼íne knjige upisana kao nova vlasnica ku─çe, koja je do tada bila u vlasni┼ítvu firme njenog mu┼ża i ┼íogora.

List koji se od 1929. godine zvao samo Napl├│ (desilo se to po naredbi vlasti koja je opravdana formiranjem banovina !!!) Ferenc Fenjve┼í je ure─Ĺivao do 18.10.1935. godine. Iako je u redakciji bilo niz sjajnih novinara koji su nastavili njegovim stopama, ─Źinjenica da je utemeljitelj lista ostao uz svoje ─Źedo i bukvalno do poslednjeg dana svog ┼żivota stajala je u zaglavlju svih narednih brojeva lista, sve do onog poslednjeg, koji se pojavio 17.4.1941. godine. Tada┼ínje nove gradske vlasti smatrale su dalje izla┼żenje ovog lista nepotrebnim.

Tako su zapo─Źele godine Drugog svetskog rata, najcrnji period za stanare ove ku─çe. Zbog vere kojoj su pripadali svi su u prole─çe 1944. godine iseljeni u suboti─Źki geto, a u zemlji┼íne knjige (sic!!!) je 21.4.1944. godine upisano da je vlasnica ove nekretnine Jevrejka. Ispostavilo se da je to bila presuda. Ni Er┼żebet Fenjve┼í r. Baruh, ni Klara Gereb nisu pre┼żivele nacisti─Źki logor Au┼ívic. Po svedo─Źenju savremenika, Lajo┼í Fenjve┼í je umro u Subotici, odmah po povratku iz logora.

Niz nevolja upotpunile su komunisti─Źke vlasti koje su pre┼żivelu decu iz obe porodice Fenjve┼í oslobodile briga o roditeljskoj ku─çi, tako ┼íto su 18.6.1946. godine doti─Źnu konfiskovali u korist imovine FNRJ, a njima potra┼żili primereniji sme┼ítaj. Istog tog dana fabrikovano je i re┼íenje kojim je uknji┼żeno pravo vlasni┼ítva ove ku─çe u korist ┼átamparije Minerva. Tako je bila prethodnih ┼íest decenija, sve do nedavno.

Mirko Grlica