malatya escort mersin escort escort elazig sivas escort hatay escort didim escort sivas escort malatya escort erzurum escort porno izle siki║ izle konulu porno porno šorum escort porno izle

Istorijat muzeja

Poslednjih decenija XIX veka i Suboticu je zapljusnula ona ┼że─Ĺ za kulturom, koja je zapravo ve─ç nekoliko desetina godina ranije po─Źela da narasta ┼íirom Monarhije, pa tako i u istorijskoj Ma─Ĺarskoj. Sasvim je prirodno i razumljivo da su upravo u obrazovnim ustanovama, prvenstveno u gimnazijama pokrenute prve akcije sakupljanja, odnosno sa─Źinjene prve kolekcije raznih vrsta, koje su prvenstveno bile numizmati─Źke (dakle one koje sadr┼żavaju primerke kovanog novca i drugih moneta). Tako je to bilo i u Subotici, ┼íto se jasno vidi iz poziva, ┼íto ga je tokom ┼íkolske 1874/75. godine preko lokalne ┼ítampe uputio profesor latinskog jezika i istorije suboti─Źke Vi┼íe gimnazije, Imre Bala┼í (Bal├ís) i u kome se gra─Ĺani pozivaju na sakupljanje “novaca ili moneta od bilo kog metala”, tra┼że─çi zapravo od njih da ove predmete daruju zbirci gimnazije.
U formiranju numizmati─Źke zbirke znatnog udela imao je i drugi entuzijasta, tako─Ĺe gimnazijski profesor, I┼ítvan Ivanji (Iv├ínyi Istv├ín). Upravo se za njegovo ime vezuje formiranje daljih kolekcija, me─Ĺu njima i zbirke starina, odnosno sakupljanje “starih nalaza”.
Tako─Ĺe je iz pera ovog eminentnog profesora potekao i prvi arheolo┼íki rezime koji se odnosio na Suboticu, a koji je objavljen u godi┼ínjaku Vi┼íe gimnazije iz 1883. godine (Iv├ínyi Istv├ín: Szabadkai r├ęgis├ęgek es vid├ęk├╝nk ┼Ĺskora. A Szabadkai F┼Ĺgimnazium ├ërtes├şt┼Ĺje az 1882/83-as tan├ęvben, Szabadka 1883 (I┼ítvan Ivanji: Suboti─Źke starine i praistorija na┼íega kraja. Izve┼ítaj Suboti─Źke vi┼íe gimnazije za ┼íkolsku 1882/83. godinu). S izvesnim ponosom tako─Ĺe mo┼żemo da konstatujemo da je to bio prvi arheolo┼íki rezime objavljen u Ba─Źkoj.
Da ovo napi┼íe Ivanji je, izme─Ĺu ostalog, bio mo┼żda podstaknut i ─Źinjenicom da je 1882 g. na prostoru iza Sen─çanskog groblja, u tada┼ínjoj ciglani Tita Ma─Źkovi─ça, otkriven prvi krupniji arheolo┼íki nalaz. U jednoj glinenoj posudi nadjena je dragocena ostava iz vremena praistorije, tj. vi┼íe bronzanih predmeta, te┼żine nekih pedesetak kilograma. Ovi su predmeti ÔÇô mada je tek manji deo dospeo u zbirku gimanzije ÔÇô dugo godina smatrani najve─çim i najzna─Źajnijim arheolo┼íkim otkri─çem iz bronzanog doba u Ba─Źkoj.
Negde u to vreme pokrenuta je akcija radi proslave jednog istorijskog doga─Ĺaja, koja je dala veliki zamah istorijskim istra┼żivanjima ┼íirom Ma─Ĺarske. Tokom organizacije milenijske sve─Źanosti ÔÇô proslave hiljadu godina od doseljavanja Ma─Ĺara predvo─Ĺenih Arpadom ÔÇô gotovo je svaki ve─çi grad ulo┼żio mnogo truda da ovekove─Źi svoju istoriju. Ni l┼ítvan Ivanji nije ┼ítedeo napora i napisao je istoriju grada, onu do danasnjeg dana jedinu monografiju koju su prvi put objavili 1886. g.
Tada je gimnazijskom zbirkom rukovao Eden Gol (Gohl ├ľd├Ân), koji je nekoliko godina docnije na┼í grad napustio kao ve─ç poznat numizmati─Źki istra┼żiva─Ź i shodno imenovanju nadle┼żnog ministarstva u Budimpe┼íti, postao asistent Zbirke moneta i starina Ma─Ĺarskog nacionalnog muzeja (Magyar Nemzeti M├║zeum ├ërem ├ęs R├ęgis├ęgt├íra). Uskoro je postao rukovodilac kolekcije antikviteta, da bi ne┼íto kasnije bio izabran za redovnog ─Źlana Zemaljskog arheolo┼íkog i antropolo┼íkog dru┼ítva (Orsz├ígos R├ęg├ęszeti ├ęs Embertani T├írsulat).
Nekoliko godina nakon toga, 1892. je u Subotici osnovano Udru┼żenje javne biblioteke (K├Âzk├Ânyvt├íregylet), zapravo Gradska biblioteka. Ova ustanova se bavila i prikupljanjem istorijskih i drugih predmeta. Mo┼żda su upravo zbog toga, jedno tri godine kasnije ove paralelne aktivnosti bile objedinjene i naziv dru┼ítva je promenjen u Udru┼żenje suboti─Źke javne biblioteke i muzeja (Szabadkai K├Âzk├Ânyt├ír- ├ęs M├║zeum Egylet).
Prvi predsednik Udruzenja bio je advokat i upravnik prve suboti─Źke banke, ─Éer─Ĺ Guln (Guln Gy├Ârgy), koga ─çe ve─ç 1893 g. naslediti ┼Żigmond Farka┼í (Farkas Zsigmond), ugledni advokat i predsednik Nacionalne Kasine. U rukovodstvo Udru┼żenja izabrani su jo┼í knji┼żevnik Izidor Milko (Milk├│ Izidor) kao podpredsednik, profesor I┼ítvan Ivanji kao bibliotekar, dok je za njegovog zamenika izabran glavni arhivar gradske administracije Karolj Varga (Varga K├íroly).
Sredinom devedesetih godina XIX veka na mesto I┼ítvana Ivanjija (koji je usled neizle─Źive o─Źne bolesti vremenom potpuno oslepeo) u muzejsko dru┼ítvo izabran je jedan nov i vrlo darovit profesor ─Éer─Ĺ Bibo-Bige (Bib├│-Bige Gy├Ârgy). Mada je prvobitno diplomirao na katedri za ma─Ĺarski i latinski jezik, bio je dobro upu─çen i u starogr─Źki, ali isto tako i u istoriju, odnosno geografiju. ─Éer─Ĺ Bibo-Bige je u srazmerno kratkom periodu odigrao jednu od odre─Ĺuju─çih uloga u kulturnom ┼żivotu Subotice. Izme─Ĺu ostalih je objavio i delo Praistorija ÔÇô ─Źovek do po─Źetka istorijskog doba (Praehistoria ÔÇô az ember a t├Ârtenelmi kor kezdet├ęig) posve─çeno praistoriji. Knjiga je objavljena 1901. godine. Tako─Ĺe se za njegovo ime vezuje i otvaranje prve izlo┼żbe arheolo┼íkog karaktera u Subotici prvih godina dvadesetog veka.
U me─Ĺuvremenu 1894. g. otkriveno je jedno izuzetno nalazi┼íte na ju┼żnoj periferiji grada u vec spomenutoj ciglani Titusa Ma─Źkovi─ça (na mestu koje se danas ne mo┼że identifikovati). Nadjena je podzemna jama u obliku kru┼íkolike zemunice, a u njoj 18 kom. velikih posuda razli─Źitog tipa, veli─Źine i kvaliteta iz sarmatskih vremena. ─îudom sudbine ove, zbog svoje veli─Źine lako lomljive posude, pre┼żivele su dva svetska rata i danas ih zainteresovsani posetioci mogu videti u nekoliko muzeja Srbije.
Do 1906 g. kada je Udru┼żenje prestalo sa radom, prikupljen je zna─Źajan muzejski i bibliote─Źki materijal. Prestanak rada usledio je zbog nestanka entuzijazma kod ─Źlanova, uskra─çivanja nov─Źane pomo─çi grada i dr┼żave, ali i usled nedostatka prostora, stru─Źnog kadra i kra─Ĺe sakupljenog materijala. I pored neslavne sudbine Suboti─Źkog udru┼żenja za javnu biblioteku i muzej, Oskar Vojni─ç (Vojnich Oszk├ír) je 1913. g. poklonio Suboti─Źkom muzeju, od koga je postojala samo ideja i tek nesto materijala, nekoliko stotina etnolo┼íkih predmeta sa svojih putovanja po Aziji i Africi.

Iste godine je ─Éer─Ĺ Bibo-Bige izvr┼íio redovno arheolo┼íko iskopavanje (ve─ç po propisima tada┼ínjih stru─Źnih kriterijuma) na teritoriji Pustare Kelebija, na mestu jedne srednjovekovne crkve svih nadle┼ítava, usluga i aktivnosti drugog karaktera, koje su jednostavno ostale bez krova nad glavom. Po na┼íem mi┼íljenju istu je sudbinu do┼żivela i zbirka Suboti─Źkog muzeja, a na to upu─çuju u pojedinim izve┼ítajima kada pi┼íu o pakovanjima na raznim mestima (privremeni sme┼ítaj), jer se svako uzda, da ce za nekoliko godina biti sagra─Ĺena nova gradska ku─ça i stvari ─çe do─çi na svoje mesto, pa i Muzej!
Danas ve─ç znamo da to istorijski doga─Ĺaji nisu omogu─çili.
─îinjenica je da je kraj svetskog rata nazvanog prvim, u na┼íem gradu┬á istovremeno zna─Źio i promenu dr┼żavne pripadnosti, kao i vlasti. Na mesto delokruga ma─Ĺarskog ministarstva unutar prethodne Austro-ugarske monarhije, zadatke koji se ti─Źu starina, preuzele su institucije Kraljevine SHS (Jugoslavije).
Uticaj tada┼ínje kulturne politike je doveo do potpunog zamrzavanja muzeolo┼íke delatnosti. Uprkos tome, zahvaljuju─çi raznim nestabilnim pokretima, jedan deo inventarisanih predmeta (ta─Źan broj je nepoznat) je dospeo u gimnaziju (kao sastavni deo gimnazijske zbirke), dok je drugi deo na┼íao svoje mesto u raznim magacinima gradske ku─çe. I tako, pre┼żiveo krizne godine nemarnosti. ┼áta vi┼íe, ─Źak i veoma kriti─Źne dane (bombardovanje Subotice) tokom Drugog svetskog rata. U ovom poslu ÔÇ×spasavanja kulturne ostav┼ítineÔÇť istaknutu ulogu je imao Mijo Mandi─ç, koga su zadu┼żili 1918 g. za negovanje fonda nekada┼ínjeg biblioti─Źko-muzejskog udru┼żenja, a koji je kasnije postao direktor dana┼ínje Gradske biblioteke.
Za vreme Drugog svetskog rata, dok je Subotica bila u sastavu dr┼żavnosti Ma─Ĺarske, 1941ÔÇô44, saradnici Arheolo┼íkog instituta Segedinskog univerziteta, poku┼íali su obnoviti muzeolo┼íku delatnost, ali bez uspeha.
Me─Ĺutim, ─Źinjenica je da su u gradu postojale privatne zbirke, na dr┼żavnom nivou, kao npr. zbirka dr Mihalja Proke┼ía (Prokesch Mih├íly) ili dr Jovana (Joce) Mileki─ça, ali one su uglavnom tek kasnije (posle osnivanja Gradskog muzeja) igrale zna─Źajniju ulogu. Ovaj drugi je ve─ç tokom 30-tih godina u vi┼íe navrata prikazao svoju bogatu istorijsku i umetni─Źku kolekciju, ali za njegovo ime prvenstveno se vezuje Ba─Źka galerija na Pali─çu, otvorena 1949. g. Pojedini eksponati ove izvanredne umetni─Źke zbirke se danas nalaze u Galeriji Matice srpske i u Vojvo─Ĺanskom muzeju, kao i na umetni─Źkom i istorijskom odeljenju Gradskog muzeja u Subotici.

Peter Ric

porno turk porno turk
sikis sikis izle