Priroda i čovek

Stalna postavka Prirodnjačkog odeljenja subotičkog Gradskog muzeja

Stalna postavka Prirodnjačkog odeljenja, Gradskog muzeja Subotica, prikazuje bogatsvo živog sveta severne Bačke, sa akcentom na njegovu raznovrsnost, lepotu i ugroženost. Izložba takođe ima cilj da posetiocima prikaže i proces stvaranja savremene, nama poznate, recentne flore i faune. Iz tog razloga izložba ima više tematskih celina. U sekciji izložbe Karakteristična staništa severne Bačke pomoću diorama su prikazana raznovrsna staništa koja su se razvila na peščanim, stepskim, slatinskim, kao i na vodom pokrivenim područjima. Suprotno od ovih diorama nalaze se celine u kojima su predstavljeni faktori koji su uticali na razvoj ovih staništa. Diorama Kraj ledenog doba prikazuje geološke i klimatske faktore, a sekcija Drevni ljudi severne Bačke upućuje na ljudsko delovanje u različitim arheološkim periodima. Poseban deo izložbe se bavi uticajem savremene ljudske aktivnosti i zaštitom životne sredine, dok završna sekcija prikazuje blago prirodnjačke zbirke, ulogu muzeja u proučavanju prirode i posao kustosa muzeja.

Stalnu postavku Priroda čovek možete pogledati i iz svog doma pomoću virtuelne ture. Na ovaj način vam se pruža mogućnost da virtuelno prošetate kroz stalnu postavku i upoznate prirodne vrednosti severne Bačke.
Klikom OVDE naći ćete se na stalnoj postavciDržeći levi taster miša i klikom na navigacione znakove na podu, možete se kretati po prostoru i razgledati. Klikom na ikone  fotografija, možete videti detaljne fotografije diorama. 


Karakteristična staništa severne Bačke

Kakav je živi svet severne Bačke? Površni posmatrač vidi samo monotonu ravnicu, gde široke oranice tek povremeno prekidaju zasađene šume ili voćnjaci. Međutim, severna Bačka je samo na prvi pogled jednolična pusta ravnica jer njena skrivena staništa obezbeđuju opstanak veoma raznovrsnom živom svetu. Na prostorima između Dunava i Tise stvarali su se Bačka lesna zaravan i specifičan dinski reljef Subotičko-horgoške peščare na kojima se razvila prirodna vegetacija klimazonalnog karaktera. Na uzvišenjima formirale su se travnate stepske livade, dok su se mozaično raspoređene sastojine hrastovih šuma razvile u dubljim, vlažnim staništima. Pored toga na granici peščanih i lesnih područja nastala su velika jezera, močvare, slatine i ostali tipovi vodenih staništa severne Bačke.

Pogled u prošlost

Kako se razvijao živi svet severne Bačke? Koji faktori su uticali na razvoj pojedinih staništa? Odgovor daje sekcija izložbe Pogled u prošlost, gde je pored klimatskih i geoloških procesa poslednjeg ledenog doba (tačnije poslednjeg glacijalnog perioda), ukazano i na uticaj ljudskih aktivnosti u različitim arheološkim periodima.

Živi svet u opasnosti

Zašto je živi svet Zemlje ugrožen? Šta se dešava ako uništimo prirodna staništa? Važno je da se konačno suočimo sa činjenicom da je trenutni životni stil čovečanstva neodrživ i ugrožava ne samo faunu i floru, već i opstanak naše sopstvene vrste. Ovaj deo izložbe, sa jedne strane, suočava posetioce sa ljudskim aktivnostima koje ugrožavaju životnu sredinu, a sa druge strane pokušava predstaviti i neka rešenja, na primer šta mogu pojedinci i društvo (vlada, međunarodne organizacije) učiniti da spasu živi svet naše planete.

Blago prirodnjačke zbirke

Šta se skriva u depoima Prirodnjačkog odeljenja Gradskog muzeja? Šta je posao kustosa Prirodnjačkog odeljenja? Laici najčešće smatraju da se muzej sastoji samo od izložbi. Međutim, muzej pored izlagačke deltanosti, čuva u depoima zbirke koje često imaju i po više hiljada predmeta. Kustosi neprestano obogaćuju i naučno obrađuju ove zbirke. Konačno, kao rezultat njihovog rada, kreiraju se izložbe na kojima javnost može videti samo delić predmeta sačuvanih u muzeju. Svrha ove sekcije izložbe je da se posetiocima pruži uvid u tajne posla kustosa i da se predstave predmeti iz riznice Prirodnjačkog odeljenja koji su retko izlagani.