Ukus prošlosti – Julije Korhec (1899–1973.)

Datum otvaranja: 5. april 2024, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na prizemlju
Autori izložbe: Žužana Korhec Pap i Akoš Kubičković
Izložba je otvorena do 15. juna 2024.

Gradski muzej Subotica srdačno Vas poziva na otvaranje izložbe privredne istorije pod nazivom Ukus prošlosti – Julije Korhec (1899–1973.) koja će se održati u petak 5. aprila 2024. godine, sa početkom u 18 časova.

Izložbu otvara istoričar Stevan Mačković.

Na otvaranju će biti moguća degustacija zimske salame napravljene po „tajnom” receptu.
Atmosferu dvadestih godina prošlog veka dočaraće Ivan Varga i Mikloš Pap.

Početak i kraj – 50 godina od ukidanja subotičkog tramvaja

Datum otvaranja: 4. april 2024, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na poluspratu
Kustos izložbe: Olga K. Ninkov

Početak i kraj – 50 godina od ukidanja subotičkog tramvaja naziv je izložbe sačinjene od fotografija Edvarda Kirbusa i Zlatka Jovanova (1949–2014) o ispraćaju subotičkog tramvaja 4. aprila 1974. godine, te predmeta iz zbirke Gradskog muzeja Subotica vezane za početke tramvajskog saobraćaja u našem gradu. Postavka se realizuje u okviru izložbe „Istoricizam u Subotici“,  jer je prvi tramvaj u Subotici krenuo u periodu istoricizma, 1897. godine. 

Otvaranje izložbe je 4. aprila 2024. godine, sa početkom u 18 časova, u Gradskom muzeju Subotica. 

Gradski muzej Subotica takođe poziva stanovništvo da ustupanjem svojih fotografija i drugih predmeta, koji se vezuju za subotički tramvaj, doprinesu kolektivnom sećanju na ovaj deo subotičke istorije. Dostava fotografija i drugih predmeta je moguća lično na porti muzeja (Trg sinagoge 3), zauzvrat se dobija potvrda o predaji, ili putem mejla na adresu: muzejsubotica@mts.rs, a celokupan materijal će biti prikazan tokom „Noći muzeja”, 18. maja 2024.

Kopče tipa mambrete

Mambrete (kopče baba-deda) predstavljaju poseban oblik kopči koje imaju istu funkciju kao i dugmad. Služile su za zakopčavanje prsluka, rukava, nogavica pantalona, kao i haljina i drugih delova odeće. Sastoje se iz dva dela. Jedan deo ima petlju (ženski deo ili tzv. baba), a drugi kukicu koja se kači za nju (muški deo ili tzv. deda). Pojedini tipovi mambreta imaju dugu upotrebu i mogu se u istom obliku pratiti od poznog srednjeg veka do savremenog doba.

Dva para kopči tipa mambreta otkrivena su u jednom od grobova istraženih na nalazištu Pozajmište peska u Feketiću. Nalazile su se neposredno uz grudnu kost pokojnika. Livene su od bronze i na njima se mogu videti tragovi pozlate. Na snimku napravljenom prilikom istraživanja groba vidi se očuvani konac kojim su bile prišivene na odeću. Oba para mambreta imaju listoliki oblik i dužina jednog dela iznosi oko 2 cm. Na osnovu drugih nalaza u istom grobu, kao i sličnih primeraka otkrivenih u okruženju, ovaj tip mambreta možemo opredeliti u 15–16. vek.

Neda Dimovski

Dnevnički zapisi Yohanana Lakicevica

U gostima – ciklus predavanja Gradskog muzeja Subotica

U Gradskom muzeju Subotica će se 20. marta 2024., sa početkom u 18 časova, održati promocija publikacije o slikarskom stvaralaštvu Yohanana Lakicevica (1943), ilustratora i karikaturiste rodom iz Subotice, koji je diplomirao na Nacionalnoj akademiji umetnosti i dizajna u Jerusalimu, te živi i radi u Izraelu. Katalog će, uz powerpoint prezentaciju Lakicevicevih radova, predstaviti autor kataloga: Vladimir Todorović.

Žene u muzičkom životu Subotice – Neli Gaboš Farkaš, Marija Budanovič, Kora Milko

Muzički život Subotice – ciklus predavanja Gradskog muzeja Subotica

Uoči ovogodišnjeg Dana žena, 7. marta sa početkom u 17 časova, u Gradskom muzeju Subotica predavanje će održati Tibor Pekar, profesor violine i poznati istraživač subotičke muzičke scene u prošlosti. Naziv njegovog predavanja: Žene u muzičkom životu Subotice – Neli Gaboš Farkaš, Marija Budanovič, Kora Milko. Publika će sa ovim ujedno dobiti uvid u istraživanja za novu knjigu Pekara Tibora i novi aspekat naše muzičke istorije.

U okviru večeri biće prikazane i slike sa muzičkom tematikom slikara Bele Farkaša, sina Neli Gaboš Farkaš, profesorice solo pevanja subotičke Muzičke škole u međuratnom periodu, a nakon prezentacije, zainteresovani će imati priliku da uz stručnog vodiča pogledaju aktuelnu tematsku postavku muzeja sa novim muzejskim akvizicijama. Predavanje je na mađarskom jeziku. Ulaz je sloboda.

Die Urgeschichte des menschen

Die Urgeschichte des menschen: nach dem heutigen Stande der Wissenschaft (prev. Praistorija čoveka prema današnjem stanju nauke) / dr. Moritz Hoernes. Wien : Hartlebens Verlag, 1892. Gradski muzej Subotica (B-4963).

Predstavljeni predmet čuva se u biblioteci subotičkog Gradskog muzeja, a ovom prilikom publikaciju posmatramo iz aspekta oblikovanja knjige, odnosno primenjene umetnosti. Štampana je na nemačkom jeziku 1892. godine u Beču, od strane izdvačke kuće Hartleben. Knjiga je oblikovana u tvrdom povezu, a na 672 strane tematizuje područje arheologije, etnografije, antropologije i istorije civilizacije, a ilustrativne priloge čine 22 ilustracije koje zauzimaju celu stranu te 323 ilustracije smeštene u okvire teksta. Da se u Subotici našla na tržištu, odnosno da je prodavana i kupljena u Subotici svedoči nalepnica na untrašnjoj strani korice. Reč je o nalepnici Mora Hojmana (Heumann Mór), koji je od 1895. godine registrovani subotički trgovac knjiga, muzičkih instrumenata i papira, sa prodavnicom – i kako je na nalepnici navedeno, pozajamna biblioteka – koja se nalazila na centralnom trgu u kući Jovana Radića. 

O stilskim i tehničkim odrednicama oblikovanja knjige u doba istoricizma, odnosno druge polovine 19. veka, svedoče knjige i drugi štampani materijal iz zbirki Gradskog muzeja Subotica, potekli od evropskih, ali i subotičkih štampara. Ono što naš predmet meseca čini specifičnim jeste njegovo oblikovanje u duhu istoricizma. Naime, u odnosu na oblikovanje knjiga iz ranijeg razdoblja knjiga se u drugoj polovini 19. veka transformisala iz uglavnom ručno rađenih predmeta u predmet serijske proizvodnje. U ovim novim okolnostima korica knjige dobija dodatni značaj: više nema samo funkciju zaštite knjižnog bloka, već je postala važna za dekorativno predstavljanje tematskog sadržaja, pa se tako izraženi angažman ulagao i u njenu vizuelnu dopadljivost. Najvažniji delovi knjiškog poveza su prednji i zadnji poklopac-korica te hrbat, koji su u slučaju našeg predmeta oblikovani tvrdim povezom. Korice i hrbat odlikuje blindruk tehnika štampe kojom su utisnuti motivi uzorkovani iz prethodnih stilskih razdoblja, što je jedna od odlika doba istoricizma. Prednja korica i hrbat naglašeni su i dekorativnim naslovnim tekstom koji je utisnut zlatotiskom. Tipografski elementi su oblikovani u formi gotičkog pisma, koje se koristilo u Evropi od 12. veka, a koje je kasnije postalo karakteristično za nemačko govorno područje.  Prvo naslovno slovo dekorativno je oblikovano u duhu srednjovekovnih inicijala. 

Najistaknutiji element u oblikovanju unutrašnjosti knjiškog bloka našeg predmeta jesu ilustracije. Ilustracija kao likovna vrsta ulazi u češću upotrebu pri oblikovanju knjige polovinom 19. veka zahvaljujući tehnološkim inovacijama u štamparstvu, uvođenjem litografije, oleografije i fotografije. Ilustracije često predstavljaju i jedan deo opusa likovnih umetnika koji deluju i na polju grafičkog opremanja knjiga. Tako i na primeru ilustracija našeg predmeta meseca nalazimo potpisane ilustracije Ladislava Eugena Petrovića (Petrovits Ladislaus Eugen) (Beč, 1839–1907), austrijskog slikara i ilustratora srpskog porekla, sina vajara Dimitrija Petrovića nastanjenog u Beču, koji je studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beču, gde se posvetio pejzažnom i arhitektonskom slikarstvu.  Osim ilustrovanjem knjiga bavio se i izradom ilustracija za novine Illustrierte Zeitung iz Lajpciga i L’Illustration iz Pariza. Za naš predmet meseca izradio je ilustracije koje se nalaze na korici, prednaslovnici te 22 ilustracije koje zauzimaju celu stranu ovog izdanja. Sve su one izrađene sa svrhom da se tematski nadovezuju na tekstualni sadržaj knjige.  

Tekst: Ljubica Vuković Dulić, istoričar umetnosti
Foto naslovnice: Svetlana Kolović

Ptičiji svet Subotice ‒ foto konkurs

Prirodnjačko odeljenje Gradskog muzeja Subotica organizuje foto konkurs pod nazivom Ptičiji svet Subotice. Cilj foto konkursa je da skrene pažnju Subotičanima na ptice u gradskim područjima kao i njihov značaj za ljude i okruženje. 20 najboljih fotografija po izboru žirija biće prikazane u okviru tematske izložbe Ptičji svet Subotice ‒ ptice urbanih sredina.

Za učešće na foto konkursu je potrebno objaviti fotografije ptica u urbanim sredinama Subotice,  koje su uslikane u periodu od 2020. godine do kraja ovog konkursa u sledećim kategorijama:

• portreti ptica
• ptice i njihovo okruženje
• ponašanje ptica.

Prilikom objavljivanja fotografije, potrebno je navesti vreme i mesto snimanja fotografije (kvart, ulica). Opciono se mogu navesti okolnosti snimanja, kao što su doba dana, karakteristike terena (bašta, ulica, park itd.), ali takođe se može navesti ukoliko znate ili predpostavljate i vrsta ptice/ptica na fotografiji, svakako smo mi tu da vam pružimo pomoć u identifikaciji.

Svi učesnici postavljaju fotografije na svoje Fejsbuk ili Instagram profile pod heštegom #SUbirds. Važno je da postavljena slika bude objavljena javno (public). Ukoliko učesnik nema profil na društvenim mrežama, fotografije se mogu poslati na mejl adresu su.birds.gms@gmail.com, sa navedenim imenom učesnika. U slučaju da  maloletne osobe učestvuju na konkursu, potrebno je napisati starosnu dob.

Trajanje konkursa: od 1. marta do 1. novembra 2024. godine. 

Fotografije se mogu napraviti bilo kojim uređajem koji pruža slike odgovarajućeg kvaliteta, što znači da su prihvatljive i slike napravljene mobilnim telefonom. 

Tip fajla: JPG, snimjen u visokoj rezoluciji. Dozvoljeno je rezanje slike, odsecanje smetajućih elemenata i promena orijentacije slike. Izmena ili retuširanje delova slike nije dozvoljeno. 

Digitalni materijali koji ne odgovaraju navedenim parametrima neće biti prihvaćeni.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa konkursom, molimo obratite se stručnjacima Prirodnjačkog odeljenja Gradskog muzeja Subotica na broj telefona 024/555-128, ili putem e-pošte na adresu su.birds.gms@gmail.com.

Gabor Almaši: Učenica

Gabor Almaši: Učenica, 1939, gips, h: 42 cm, Gradski muzej Subotica (inv. br. U–689). 

Rani rad subotičkog vajara Gabora Almašija (Totovo Selo, 1911 – Subotica, 1994) pod nazivom Učenica, nastao je 1939. Autor je, u to vreme, radio u subotičkoj fabrici nameštaja “Šipoš i sinovi”, a jedno od njegovih radova koje je tu nastalo 1932. – rezbareni elementi neobaroknog sekretara Aleksandra Lifke – gotovo je stalno izložen na izložbama Gradskog muzeja Subotica, za razliku od skulpture koja se sada predstavlja. Međutim, i ovo delo biće izloženo na izložbi koja je u pripremi za ovu godinu, a stavljamo ga u fokus Predmeta meseca povodom 14. februara, Međunarodnog dana darivanja knjiga.

Gabora Almašija je ka skulpturi orijentisao subotički slikar Šandor Olah, kod koga 1932. učio da slika, a publika je imala prilike da upozna njegov vajarski talenat na jednoj izložbi 1936. Iste godine mu je u Radničkom domu otkrivena bista Maksima Gorkog, dok je 1938. Nepker naručio od njega portret pesnika Atile Jožefa. Nakon rata bio je polaznik kursa figuralnog crtanja Andraša Hanđe u Subotici (1945), da bi posle Hanđinog odlaska preuzeo vođenje kursa u jesen 1946. Iste godine započeo je ciklus portreta slavnih muzičara, koji i danas krasi koncertnu salu Muzičke škole u ​Subotici. Kao stipendista Ministarstva kulture Srbije, studirao je od 1948. do 1952. i diplomirao vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Lojza Dolinara. Za vreme studija, 1949, izradio je dekorativne skulpture velikih dimenzija slona i lava za Zoološki vrt na Paliću. Postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije 1952, a 1954. je izlagao na izložbi likovnih umetnika Vojvodine zajedno sa novom generacijom vojvođanskog vajarstva: Jovanom Soldatovićem, Radmilom Graovac i Ivankom Aćin–Petrović. Deo njegove zaostavštine je 2009. godine kao poklon zbirka integrisan u kolekciju Gradskog muzeja Subotica, u kojoj su se i od ranije  nalazila neka njegova dela – na primer, sada prikazana Učenica.

Priloženo delo prikazuje pažnju i karakteristično držanje tela devojčice koja čita. Kompozicija skulpture je kompaktna i zatvorena, baš kao i usmerena energija i pažnja devojčice. Kao i većina umetnikovih skulptura, i ova je nastala od gipsa. Almaši je bio vešt portretista, brojne njegove poznate skulpture pripadaju upravo ovoj temi: portreti Eugena Savojskog i Jožefa Atile u Gradskom muzeju Senta, biste Dežea Kostolanjija, Geze Čata, Aleksandra Lifke, Bele Garaija i reljefni portret Tibora Sekelja u Subotici, portret Jovana Jovanovića Zmaja u Kanjiži, Gabora Saravaša u Adi, itd. Model Učenice javnosti je nepoznat, ali je bio blizak autoru – radi se o trinaestogoišnjoj Eržebet Almaši, rođaki iz Dolina – što nije obavezalo stvaraoca da se drži konvencionalnih rešenja kao kod javnih portreta. Radi se o intimnom, lirskom portretu, gde čelo nežnog dečjeg lica postaje naglašeno kako blagim nagibom glave ka napred, tako i rukama koje podupiru bradu. Jedva primetna asimetrija šaka daje ritam i suptilnu tenziju zatvorenoj strukturi. Devojčicina pažnja je usmerena na štivo koje bi se nalazilo na dnu kompozicije, ali nije deo prikaza. 

Umetnik je bio blizak deci, naročito u vreme nastanka ove skulpture – njegova ćerka Magda, rođena je 1936, a sin Karolj 1939. Zato je Učenica delo koje zrači uzvišena osećanja i talenat jednog mladog vajara koji je tada postajao i otac. Ovakve životne okolnosti su svakako uticale da modelovanju dečijeg porteta vajar priđe sa posenom pažnjom i toplinom. Čitanje, kao i muzika, vraćali su se nekoliko puta u Almašijev opus kao motivi. Vajar je i sam voleo da čita, voleo je književnost od ranog detinjstva do kraja života. Možda se portreti pisaca i zbog toga često pojavljaju u njegovom vajarstvu, u kome Učenica svojim jedinstvenim tonom i umetničkom snagom zaslužuje posebno mesto. 

Tekst: Olga K. Ninkov, 
istoričar umetnosti
Foto: Mikloš Hever

Zidni kalendar knjižare i papirnice A. Mamužić

Zidni kalendar subotičke knjižare i papirnice A. Mamužić, koji ujedno predstavlja i reklamu ove radnje,  potiče iz međuratnog perioda. Osnova kalendara – na kome nije naznačena godina, jer se radi o takozvanom „večitom kalendaru“ – je od smeđeg kartona, dimenzije 24 x 34 cm. Kalendar se nalazi na istorijskom odeljenju pod inventarskim brojem: I–4694. Na gornjem delu kartona se nalazi natpis koji je sačinjen od belih slova: KNJIŽARA I PAPIRNICA PODUZEĆE ZA RASTURANJE NOVINA I KNJIGA, a ispod smeđim slovima: A. Mamužić Subotica. Na donjem delu kartona je sličan natpis na mađarskom jeziku: PAPIR ÉS ÍRÓSZER – KERESKEDÉS – KÖNYV ÉS LAPTERJESZTŐ VÁLLALAT, a ispod je naznačeno da je sedište firme kod Gradske kuće. U centralnom delu kalendara se nalazi tanka šina od metala u obliku velikog uglastog slova „U”, u koje se postavljaju tri vrste kartica: one najveće sa pojedinačnim natpisima naziva meseci (14 x 16,5 cm), kartice srednje veličine sa natpisima dana u nedelji (13,8 x 13,4 cm) i najmanji kartoni sa brojevima za datume (14 x 10,4). Te kartice su plave boje i obe strane imaju štampani sadržaj. Od najvećih kartica ima 3 komada, od srednje veličine 2 komada, a od najmanjih za brojeve ima ih 16 komada, na svakom po dva broja sem poslednjeg koji samo na jednoj strani ima broj 31. Suština ovog kalendara je da se on mogao koristiti svake godine, a korisnik je svaki dan menjao i postavljao aktuelne kartone u gore pomenuti metalni držač.

Ne zna se tačno kada je knjižara otvorena, ali se na osnovu arhivske građe možemo reći da je 1925. godine već postojala. Iz te godine postoji jedna molba za postavljanje portala ili kako se tačno navodi u molbi za izrađenje novog izloga. Iz pisma saznajemo da je knjižara i papirnica pod Gradskom kućom. Priložen je i tehnički opis novog izloga od gruntiranog drveta, u formi ormana sa metalnim branama (rouleau) sa prozorom i ogledalom. Navedeno je da demoliranje starog zida nigde nije potrebno, niti će postavljanje izloga štetiti zgradi. Zanimljivo je da Građevna komisija bila mišljenja (koja nije ulazila u konačnu odluku) da se moliocu ne podeli dozvola za postavljanje portala, jer to ne odgovara ni na koji način monumentalnosti zgrade, neukusno je projektovan i ne odgovara stilu zgrade. Gradski Senat je ipak doneo odluku o izdanju dozvole knjižari A. Mamužić za postavljanje trgovačkog portala pred tom gradnjom na varoškoj kući. 

Ova knjižara je inače izdavala i dvojezični (srpskohrvatsko–mađarski) list Mladost – Ifjúság od 1925. godine, a bila je sedište uredništva lista Irodalmi Értesítő. 

Gradski muzej Subotica pored ovog kalendara, na istorijskom odeljenju čuva još nekoliko kalendara, uglavnom iz međuratnog perioda, ali ima i onih iz druge polovine 20. veka. Zbirka kalendara nije velika, a ovde prikazani primerak je jedini ovoga tipa. Kalendari se, pored istorijskog odeljenja čuvaju i na umetničkom odeljenju, npr. oni koji su izdati od starne Gradskog muzeja Subotica.

Tekst: Akoš Kubičković
Fotografije: Svetlana Kolović

Evropski jelen, Cervus elaphus

Evropski jelen, obični jelen ili crveni jelen (Cervus elaphus) je šumska životinja iz porodice vitorogih preživara (Cervidae). Naseljava veći deo Evrope i neke delove Azije, a često se može videti i na lovištima različitih delova sveta jer je čest i vredan lovački trofej. Ova veličanstvena životinja spada u najveće kopnene životinje Srbije, mužjak jelena je krupniji od košute i može da dostigne težinu 125ㅡ300 kg, visina u ramenima mu je 120ㅡ150 cm, dok mu je dužina tela 225ㅡ275 cm. 

Jeleni su izrazito socijalne životinje, žive u krdima koja su matrijarhalna. Mladunče jelena je jelensko tele i na telu ima bele pege. Životni vek jelena je i do 20 godina. Mužjak jelena na lobanji ima parogove, koštane tvorevine od kalcijuma i fosfora. Parogovi mogu da teže i do 9 kg, pritom zahtevaju dosta energije za rast. Služe radi dominacije nad drugim mužjacima i prilikom osvajanja ženke. Nakon sezone parenja, koja traje od septembra do novembra, parogovi se odbacuju, što jelenu omogućava da sačuva energiju za ostale životne aktivnosti. Odbacivanje parogova se vrši jednom godišnje i zatim odmah započinje rast novih. Veličina i oblik parogova zavise od hormona, ishrane i klimatskih uslova na staništu.

U ovim krajevima su se delovi parogova jelena još u praistoriji koristili za izradu različitih predmeta. Neki oblik obožavanja i pridavanja magijskih moći jelenu oduvek je bio sastavni deo mitologija i kultura mnogih naroda, poput kelta, grka, nordiijaca, kao i u  hrišćanstvu. Parogovi jelena su u srpskom narodu, zbog svog sezonskog obnavljanja, postali simbol koji ujedinjuje smrt, ponovo rađanje, vaskrsenje i besmrtnost. Tako da i dan danas u Banatu i istočnoj Srbiji kod vlaha, postoje običaji na Badnje veče i na Mali Božić (14. januar), prilikom kojih se mladi ljudi maskiraju i nose na štapu, tzv. klocalicu, masku sa glavom i parogovima jelena, ispod koje su privezani zvonce i šarene trake. Jelen se smatra htonskim božanstvom, odnosno gospodari dušama umrlih i zato se njegovo postojanje vezuje za dane u godini posvećene pokojnim predacima. U mađarskoj mitologiji poznata je priča o čudesno lepoj košuti koju su neuspešno pokušali da ulove braća Hunor i Magor. Tragajući za njom dospeli su u Karpatski basen i pošto im se tamo dopalo da žive, ostali su tu i tako se na tom prostoru naselio mađarski narod. Evropski jelen je deo prirodnjačke zbirke Gradskog muzeja Subotica i može se videti na trenutnoj izložbi  Akvizicije Gradskog muzeja Subotica (2014–2023).

Slađana Aleksić
foto: Svetlana Kolović